Wednesday, July 27, 2005

Kemp Footage
1. Kemp over Alonzo 2. Rasheed can not play D 3. Rebound Dunk 4. Typical Kemp Dunk 5. MJ is rejected ('96 finals) - 4 my man Dwr Budr [right click - Save Target As]

Tuesday, July 26, 2005

Шарац во Индијана
Шарунас Јасикевичиус официјално премина во таборот на Лери Бирд и компанија. И тоа за убава сума од 12 милиони за 3 години - што е прилично висока цифра за недрафтуван странец. Но, Јаске, и не е до толку странец, бидејќи играше за колеџот Мериленд од 1994 до 1998, и важи за еден од најдобрите странци во историјата на NCAA. Тоа што ме изненади кај Шарко, е што одби понуда од Кливленд, каде што ќе играше со сонародникот и добриот пријател Ззззззз Илгаускас, Лери Хјуз и со Кинг Џејмс. И ќе беа дефинитивно голем фактор. Шарац се реши сепак за покошаркарската варијанта - Индијана негува тимска игра, Рик Карлајл е тренер од старата школа, и едноставно, Шарац на местото на Тинсли влетува како perfect fit. Плус, Индијана сега е појака од било кога. Прва петорка: Јасикевичиус, Стивен Џекес Џексон, Рон Рон Артест, Џермејн О`Нил, и еден од тројцата центри Херисон/Полард/Фостер. Јас би го играл Фостер. Клупа: Дени Гренџер (се очекува експлозија), Тинсли, Фред Џонс, Остин Кроушир. Уште да го трампаат Џонатан Бендер и ќе ја биде. Инаку, не треба да се занемари дека последните три екипи во Евролигата за кои играше Јаске, стасаа до тронот. Не ми е јасно како само со репрезентацијата на Литванија си дозволи да се лизне против Италија.
A tribute to Shawn Kemp
by Anastas Shepard Енко, што не ти требаше да ме рчкаш за Кемп. Кемп е официјално човекот поради кого прогледав кошарка. Играч поради кој почнав да играм.. човек кој неизмерно го почитував, а и сеуште го почитувам неговиот лик и дело. Иако заврши како што заврши, сепак, Кемп за мене ќе остане посебен лик – херој од раното детство. Што толку ми се допаѓаше кај „Дождовниот човек“ ? (За мене во тој период, поради Љубомир Николовски, беше дождовник, и сега глупо ми е да го прекрстам во владетел – дури и на моите цртежи го цртав со прорјни врнежи во позадина.) Кемп беше еден вид бунтовник. Играч кој отстапуваше од секаква шема, нескротлив и жилав. Со физикус печен за четворка, а подвижен како бекче, моќен како центар. Играч што ако му ја дадеш во рекет, ќе се изгура или ќе направи некој ролинг од типот на Хаким, и ќе ја закуца со авторитет. Или ако му ја дадеш надвор, ќе влезе и ќе ја забие МОЌНО. Или ако му играш агресивно фластер, ќе те излета и ќе се отвори за цепелин. Или на крај краева, фино, скок-шут од полудистанца и лесни два. Знаеше да се избори за офанзивен скок и да ја забие од одбојка. Гинеше и под сопствениот кош, често пати и со стоки поголеми од него. И знаеше да лепне некоја банана, како онаа на Џордан во финалето `96-та. Уф, и знаеше да направи шоу после секој потег. Знаеше.. Едноставно, беше агилен, полн со желба за надигрување, за победа. Зборувам за првите сезони, во Сиетл.. со преминот во Кавси стана сосема друг човек – рамнодушен, со единствена цел – парите. И пропандна. Пропадна од „своја глава“. Еден од ретките случаи кога играч оди кон зајдисонцето, без да доживее катастрофална повреда. Повредата што ја имаше во Кливленд дојде едноставно како капак.. Кемп беше играчиште. Не беше во елитните „носители“ на тимови (дури во Соникси го рачунаа и како втора виолина, после Ракавицата Пејтон), ама беше играч кој секој тим би го посакал. Неговите бројки во кариерата се 14,6 поени и 8,4 скока и реализација од поле скоро 49%. Но, во Сиетл, 6 последователни сезони имаше одлични дабл-дабл бројки и во 5 од нив реализација преку 50% од поле (периодот од 1991 – 1997), а зенитот на неговата кариера беше сезоната 1995-1996, кога Соникси стасаа до финалето и изгубија од машинеријата на Чикаго. Таа сезона Кемп имаше импозантни цифри: 19,6 поени на неверојатни 56,1% од поле, 11,4 скокови, 1,6 банани и сето тоа за само 33 минути по натпревар!!! Имаше и ситна повреда – го истегна левиот глужд, ама прележа само 3 утакмици, и уште три ги почна „од клупа“. Од 79 натпревари, само на 3 постигна помалце од 10 поена, 4 пати пројде преку триесет поени, беше 4 година по ред избран за All Star настап, и тоа во првата петорка на Запад, и два пати беше играч на неделата. Нема да се заборави и неговиот настап на Светското првенство 1994 во Торонто, каде што беше избран во петорката на Првенството а со Dream Team II освои златен медал.
Profile: Позиција – ултимативна четворка. Иако секој натпревар скокаше за топка, сепак четворка е неговата позиција. Во сезоните кога беше свинче го ставаа и центар, ама не му лежи баш. Почетоци: Роден е на 26.11.1969 – сега има 35 години – во Лигата влезе сезоната 1989-1990, избран како 17 на Драфтот директно од средното школо Конкорд. [Инаку Драфтот од 1989 важи како еден од најлошите во историјата, бидејќи таква 1-2 утка се нема видено.. 1. Первис Елисон; 2. Дени Фери; 3. Шон Елиот (се јаде некако); 4. Глен Рајс... 11. Ник Андерсон; 12. Муки Блејлок... 14. Тим Хардавеј... 26. Владе Дивац... 36. Клифорд Робинсон... 40. Дино Раџа – впрочем, како најдобар дебитант беше избран Дејвид Робинсон, кој влезе 2 години порано, ама тие 2 сезони си ги помина во Морнарицата на САД, а во првата руки петорка беа Дивац, Шерман Даглас, Тим Хардавеј и Пух Ричардсон] Физикус: Висок е 2,08 (понизок е, ама ова е мерено со патики) а тежок е 127 кила (сега е ослабнат, околу 110 е) Достигнувања: 5 пати избран на All Star Game, 2 пати избран во втората NBA петорка, избран во првата петорка на Светското Првенство 1994 и златен медал со САД, шампион на Запад со Сиетл во 1996. Преселби: во 1997 во Кливленд, во 2000 во Портланд, во 2002 во Орландо, во Оклахома Сторм во полуаматерската USBL во 2004. Опис на Хупсхајп: Once a star... No longer... Could do some of the dirty work... Conditioning was a big concern.

Friday, July 22, 2005

The Blog Authors
Enes Karakash on the left, Anastas Shepard [Offchar] on the right

Wednesday, July 20, 2005

Pozdrav do Hulk i Kroacija
Moj Hrvatski je ocajan, zato ce ovaj post biti vrlo kratak. Ovo je oficijalna promocija NBA Hrvatske na nasem blogu, nadam se da cemo saradzivati u buduce. Hrvati, mozda ste izgubili Andriju Boguta, ali ste dobili jos boljeg kosarkasa u malog Aleka Ugrinoskog. PS: Ocekujemo tisucu klikova s vase strane...vezbajte cirilicu. A ja nakon mog prvog hrvatskog posta, vezbacu malo vasu gramatiku :) edited by Karakash :)

Thursday, July 07, 2005

It's more than a Game
by Anastas Vangeli малку се обидувам на енглески.. ај ваљда ќе искочи ова на хупсвајб.. не сум белким до таа мера дрво This is pretty unusual story about the whole NBA culture in a small country, far away from the States, but where the fans are as enthusiastic as every fan on the planet. Even more.. (note: The Republic of Macedonia is a small country in southeast Europe, and hasn’t produced NBA player yet – Pece Naumoski was close to signing with the Suns, and Pero Antic and Predrag Samardziski witdrew from the last few drafts)

The NBA is more than National BA. It’s an International one. An not just the players, but the people who watch it, love it, live for it.

I don’t want to sound like a racist, but my first impression of the NBA were the African Americans. I have never seen so many black people in one place before the Finals 1994. It was really strange to me because the only blacks I have seen, were the soldiers from UN troops, who tried to keep the Balkan situation under control in the 1990’s.

But the game they were playing – that was not basketball. That was pure art.

I have never seen an excitement like that. I was a kid, knew nothing more than wars, crisis, marbles and bagging for coins for video games. But one day, I saw the “greens” on the court, jumping around like fools, and it was fantastic display of atleticism, talent and showmanship. My dad then switched the channel to watch some news about the war in Bosnia.. but the impression of those “greens” remained.

A year after that, I was already seven, and I learned that the “greens” were the Sonics, and that the most leathal fool who jumped round the court was Shawn Kemp, known as the Reignman. But here in Macedonia, there was a misunderstanding and everybody called him the RAINman. That’s why in my drowings from those days there is a human-like creature, hanging on a rim, in the middle of a heavy rain, storm, thunders, clouds and sometimes he carried an umbrella.

Man, those years were about a fever spreading through the youth. I think, that in the period from 1994 to 1996, in my neighbourhood, everybody started watching NBA, including girls, mature people and even my grandma. She adored Hakeem Olajuwon because she once heard that he had a degree from college. I tried to explain her that almost every one of the players had a degree from college, but she remained a Hakeem fan.

All the playgrounds became basketball courts, and buying an orange ball was the priority for every one of us. Many basketball clubs appeared and many kids tried to start a career. I was among them, but my career had ended last year due to a terrible ankle injury.

But, that’s another story. Let me get back on the main one.

I remember, there were some treditions about the basketball. The Friday night was reserved for watching the NBA Action, and those who had VCRs were recording the top 10 plays on the week. Then, the whole “gang” of young ballers visited the guy who had the tape, and after watching it for a few times, the night was spent in dunking and making exibitions on an improvised basket a door or wall or a tree outside.

The Sunday was a “game-day”. In the afternoon, there was a game on TV, usually a redifusion. It was an obligation to know the players, facts and even the boxscore by heart. There were fights about the field goal percentage, wheather Anthony Peeler had 30% or 40% from the trey, although nobody knew what the hell percentage is.

And the poster-mania was a kind of phenomenon. Many magazines appeared, and they were pretty expensive. But, having Kemp on my wall was a must, and one day, I decided to give all my good-marks-prize money for just one magazine. I was the happiest kid on the planet. Kemp was RAINing in my room!

You can see that NBA meant more than a game for sure. Crying in the ’96 finals and a sudden change of heart when Shaq goes West and a Jordan-compared player joins him in the Lakers...

In the years after, we became more involved in the NBA. There were more games on TV, and for the live games, we had to go to bed in 7, to get up in 3, and then go to school in 7 am. Sick!

Nowadays, the web and the cable TV provide us a whole new aspect of being into the NBA. But the feeling is the same. Watching a game in 4 am, watching all those recorded games.. I love it for real.

Tuesday, July 05, 2005

Redd 'n Bron teamin' up?!
Karakash strikes back
Ај и ја да кажам несто. Као прво малку го утна горе, два пути написа унрестрицтед, а второто е рестрицтед. Печатна грешка. Реј Ален - Останува у Сиетл зашто типот кој лани бараше продолжување тешко 25-30 мил. по сезона ќе се откаже од 115 мил. кои ќе може, и ќе ги добие од Соникси. А и не би отишол у Кливленд за пак да биде 2.виолина, ипак и егото тука игра улога. Ззззз-Кавси би го задржале нормално, ама тие сакаат да му ги скратат сегашните 14.6 мил. годишно, а тоа не му се свиѓа на големиот и спор Литванец. Не е сигурно дека ќе остане. Ред-Не се слагам, ипак дечкото е добра 2. опција, посебно у тим како Кливленд, не случајно и затоа тие се расфрлаат со пари за него. Посебно у Кавси (ако го задржат Зззз) би бил опасен со страшниот шут за три. Али ипак 72мил. се премногу. (офчаро: па премногу се.. у Кавси би бил позад Брон и З) Вокер-Е кај него апсолутно не се слагаме, тој секако не е клучот за успехот на Бостон и Селтикси скоро 100% нема да пробаат да го задржат. Ентоан е тип кој си има ставено у глава дека е ѕвезда, а тоа никако не е добро кога си малку над просечен играч. (офчаро: ама ај глеј, коа дојде он, како рипна успехот на зелените) Риф-Искрено ми е жал што Шариф се стекна со прекарот лузер, но се тоа може да се исправи ако отиде у Нетси на кои очајно им треба играч како него. Симонс-си изигра сезона за договор, а за колку и да потпише сигурно ќе биде преплатен за своите таленти. Итд, итд. Пејтон, Спри и Дикембе се сите ислужени коњи чие време у НБА поминало, но ипак би можеле да бидат од корист како 7. или 8. играч у некој плеј-оф тим. Проблем е тоа што некој од нив (Латрел) мислат дека сеуште се ѕвезди у оваа лига. ПС: Не можеше да не го споменеш Вилануева :)

Saturday, July 02, 2005

Free Agency
Како и секоја година, така и оваа, се прави голема фрка околу слободните агенти. За малку да се разјасни - слободен агент е играч на кој му истекол договорот заклучно со мината сезона (unrestricted free agent). Меѓутоа, постои и unrestricted free agent, играч на кој по истекувањето на договорот, тимот во кој игра (л) има право да понуди еднаков договор со било кој друг тим и со тоа да го задржи. Исто така, постојат клаузули (team option) со кој одреден играч станува слободен агент предвремено, т.е. му се прекинува постоечкиот договор. Да се вратам на темата - ова лето има доста атрактивни слободни играчи на пазарот. Еве мој избор од неколку јаки unrestricted FA : 1. Ray Allen - најголемиот предизвик за менаџирет, воџата на слободните агенти, епицентарот на сите потреси во ростерите, бла бла бла, најкласичниот бек и најдобриот шутер во лигата - лани имаше одлична сезона со Сиетл, а тимот имаше најдобар пласман после заминувањето на Кемп. Меѓутоа, голем би бил предизвикот за „Исус“ (од филмот) ако од дружината на Usher му понудат јак договор и место во петорката со Леброн во Кливленд. Сепак, Реј има голема суета и поверојатно е дека ќе си остане #1 во Сиетл. Можеби малку „тензијата“ со тренерот Nate McMillan може да влијае, ама играч од негов калибар не би требало да глуми „љутко“ и ѕвезда. Се покажа дека со Рашард Луис функционираат одлично и се еден од најубиствените тандеми во лигата, и нема зошто да го фрли тоа во вода. 2. Zidrunas Ilgauskas - голем, спор и корисен - најголемата главоболка на тазе печениот менаџер Danny Ferry. Ако го задржи, ќе иде јабана голем дел од селари капот, а ако го пушти, ќе му се отвори дупка во рекетот. За „големиот Зи“ се заинтересирани многу тимови на кои им фали interior presence - но се чини дека сепак Кавси ќе го задржат. 3. Michael Redd - втор по класичност бек после Реј Ален. За него се кршеа копја, се збореше за премин во секој втор тим, но сите дојдоа до заклучок дека во јак тим, тој ќе биде оптимално трета опција - а за трета опција не се плаќаат 12 милиончиња. Ако не остане да се здружи со #1 пикот Богут, а Ален не премине во Кавси, речиси сугурен е преминот во коњаничката чета. 4. Antoine Walker - клучот за успехот на Бостон. Иако кошта многу, сепак се виде колку значи за Селтикси. 5. Shareef Abdur Rahim - типичен пример за испукан, но и потценет играч. Веројатни дестинации му се Лејкерс и Њу Џерси. Блејзерси дури и нема да се заангажираат ни за sign-and-trade, туку ќе го пуштат со „бовичката“ да шета низ Америките да си бара тим. 6. Bobby Simmons - најнапреднатиот играч за ланската сезона. Може да иде било каде, ќе му дадат договор со 10ина милиончиња, и ќе продолжи да си биде стандарден како и до сега. Најверојатно ќе остане во Клиперси, кои верувам дека не сакаат да играат со Јарослав Королев. Latrell Sprewell - помина неговото време, дури и стартерското место во било која екипа е под знак прашалник; Stromile Swift - сеуште само талент и потенцијакл. Нема да остане да грее клупа во Мемфис, не кажува каде ќе оди, ама јас би го пратил во Атланта за да прават slam dunk contest на тренинг со другарите; Dikembe Mutombo - чисто фигуративен играч. Кај и да оди, ќе земе сигурно помалку од досегашната плата, а тоа го прави промамлив за екипи кои им треба малку одбрана од клупата - Феникс, Мемфис, Далас - доста отворени опции. Да не забораваме дека и Хјустон сака да го задржи; Gary Payton - и тој е бајат. И тој не кажува кај ќе оди - или ќе си остане во Бостон или назад во Сиетл; Damon Stoudamire - еден од многуте пропаднати таленти. Ако не остане во Портланд, ќе оди во Атланта или некој сл. лузерски тим; Robert Horry - ќе си остане во Спарси за евентуално уште некоја тројка во последни секунди, и прстен, секако; Kerry Kittles - можно е да си се врати во Њу Џерси, после лошата авантура во ЛА; Damon Jones - после успешната сезона почна да глуми ѕвезда. Многу тимови би сакале добар шутер и одличен додавач на „кец“ ама ни Пет Рајли не сака да испушти од раце половина од најперспективното бековско дуо. Donyell Marshall - најзначајно име меѓу слободните агенти - рекордер во тројки на еден натпревар! Ама Торонто некако се подмлади на неговата позиција со Villanueva, па Јута и Чикаго му стојат на располагање за кам бек.

Friday, July 01, 2005

Ново линкче
Нашиот блог е линкуван и од страна на големиот портал Хупсвајб. | A link to our blog is put on HoopsVibe.com. "Macedonian NBA blog updated daily by talented writers & journalists"